Obrazovni standardi učenja na daljinu

Obrazovni standardi virtuelnih škola

The education standards of virtual schools

Rezime:

Mnogi učenici i studenti su oduševljeni učenjem na daljinu. Iz različitih razloga. Kao prvi razlog, većina njih ističe, je taj što ne moraju biti prisutni na fizičkoj lokaciji.

Bez obzira na društvene, ekonomske, verske, etničke ili fizičke i mentalne razlike učenika virtuelne škole daju svima istu priliku da postignu i dostignu svoj puni potencijal.

Najčešća zamerka i negativna kritika na račun virtuelnih škola je “nedostatak socijalizacije”.

Međutim, da bi se onlajn obrazovanje uopšte uzelo za ozbiljno, programi se moraju pridržavati opšteprihvaćenih obrazovnih standarda.

Znači, ovo je prvi važan korak. Svaki provajder obrazovanja mora biti akreditovan i kvalitet akreditacije mora biti ujednačen za sve virtuelne škole.

Ključne reči:učenje na daljinu, socijalizacija, provajder obrazovanja, akreditacija, kvalitet,…

Abstract:

Many pupils and students are amazed by distance learning. From different reasons. The first reason is: they do not have to be present at the physical location.

Regardless of the social, economic, religious, ethnic, or physical and mental differences students, virtual school give everyone the same opportunity to reach their full potential.

Most frequent objection and the negative criticism of the virtual school is a „lack of socialization“.

However, programs must adhere to generally accepted educational standards.

So this is first important step. Each provider education must be accredited and quality accreditation must be uniform for all virtual schools.

Keywords: Distance learning, Socialization, Provider education, Accreditation, Quality,…

Uvod

Virtuelna ili sajber škola se može definisati kao institucija koju polaznici pohađaju delom ili u potpunosti pomoću onlajn metoda. Svakodnevno se na internetu susrećemo sa reklamama putem kojih nam se nudi da pohađamo i polažemo najširi spektar kurseva. Iako postoje desetine hiljada onlajn komercijalnih i uglavnom neakreditovanih kurseva, ovde ne možemo govoriti o virtuelnim školama. Ovaj termin je uglavnom rezervisan za ovlašćene škole, državne ili privatne, koje su se i bavile i još se bave obrazovanjem, tradicionalnim, koje su svojim dugogodišnjim postojanjem stekle određenu reputaciju, kroz kvalitetan rad. Te škole ispunjavaju rigorozne standarde definisane od strane zakonodavca, na taj način mogu biti akreditovane i tako dizajnirane da učenici dobiju najviši kvalitet nastave i obrazovanja.

Hipoteza ovog rada bi trebala da ukaže na činjenicu da veliki broj mladih (i odraslih) ljudi (koji iz raznoraznih razloga nisu uspeli dovršiti svoje školovanje ili žele promeniti svoje stečeno zanimanje) vrlo često a najčešće nedovoljno promišljeno upisuje onlajn kurseve, ne razmišljajući da li će kada završe kurs, za novac koji su morali uplatiti da bi se uopšte upisali, dobiti priznatu diplomu ili sertifikat kojim će dokazati da su osposobljeni za dato zanimanje.

Znači, nije svako obrazovanje putem interneta priznato, akreditovano i prilagođeno obrazovnim standardima. Pozivajući se na istraživanje sprovedeno krajem 2009. godine od strane Suzan Patrik i Alison Pauel, a koje su nazvali “A Summary of Research on the Effectiveness of K-12 Online Learning” onlajn učenje ima potencijal da transformiše tradicionalno učenje i to danas uveliko čini, prvenstveno po pitanju redizajniranja klasičnih učionica, nastavnih pristupa, kao i kada su u pitanju personalizacija, uputstva za učenje i poboljšanje kvaliteta učenja. Naročito bitan podatak je da su istraživanja pokazala da onlaj učenje predstavlja efikasnu alternativu za poboljšanje rada učenika i to iz različitih društvenih grupa.

Glavni cilj ovog rada je da utvrdi kroz istraživanje koji to kursevi koji se nude na internet tržištu ispunjavaju rigorozne obrazovne standarde. Nakon izvršenog istraživanja dobićemo pokazatelje koji će potencijalnim učenicima onlajn kurseva približiti ovu problematiku.

Obrazovni standardi u virtuelnim školama

Trenutno imam na umu standarde koje primenjuju škole u razvijenim zemljama sveta a tu prvenstveno mislim na USA. Te ću stoga ukazati na primer virtuelne škole u Floridi koja obuhvata osnovno, srednje i visoko obrazovanje na daljinu. Da bi počela sa radom škola je morala ispuniti brojne standarde i dobiti veliki broj sertifikata od uglednih američkih udruženja i asocijacija.

Iste i slične kriterijume morali su zadovoljiti i nastavnici, mislim na učitelje, profesore, predavače koji izvode kurseve i predaju svoje predmete.

Američki konzorcijum za učenje na daljinu izdao je dokument koji u sebi sadrži principe koji su ujedno smernice za onlajn učenje. Naravno za cilj imaju da unaprede učenje. Principi su: Učenje mora imati jasnu svrhu sa striktno utvrđenim ciljevima i razultatima,

Učenik je aktivan i bavi se učenjem kroz rad, analogiju, kroz učenje na realnim iskustvima i situacijama putem simulacija,

Mora se omogućiti korišćenje raznih medija jer na taj nacin se angažuju različiti stilovi učenja kako bi se postigli ishodi učenja,

Učenje na daljinu doprinosi većoj socijalnoj misiji obrazovanja u demokratskom društvu jer menja mentalne stereotipe, izgrađuju se nova saznanja i podstiče kritičko razmišljanje.

Ovaj dokument služi kao smernica ne samo za onlajn učenje kako sam već pomenuo nego i za tradicionalno učenje licem u lice.

Američki Savez Nastavnika izdao je dokument Smernice ili dobra praksa učenja na daljinu. Ovaj dokument od 14 standarda ima za cilj da pomogne nastavnicima da razviju sto kvalitetnije programe i da ih usmere ka savladavanju veštine pripremanja onlajn kurseva. Ovi standardi ujedno pomažu u određivanju da li škola krši dobru praksu ili ne. Ove smernice su veoma fleksibilne jer se mogu primeniti ne samo u državnim školama, nego i privatnim, kod pružanja neprofitnih ili profitabilnih obrazovnih usluga.

Australijski Savet za otvoreno i udaljeno obrazovanje (ACODE) odredjuje usove za upotrebu tehnoogije kao podrške za učenje i nastavu. Svrha je da se produži kontinuitet u pružanju kvalitetnih usluga u učenju na daljinu. Ovaj Savet je pridruženi član Međunarodnog saveta za otvoreno i obrazovanje na daljinu (ICDE).

Komisija za međunarodnu i transregionalnu akreditaciju (CITA) daje dokument koji sadrži listu standarda kojima se obezbeđuje kvalitetno obrazovanje na daljinu, dok svaki standard sadrži listu pokazatelja kvaliteta sa skalom ocena kako bi se utvrdilo do kog stepena je standard zadovoljen.

Nacionalna obrazovna asocijacija sa svojim dokumentom ima nameru da posluži kao vodič administratorima, edukatorima i drugima koji su uključeni u onlajn obrazovni sistem da naprave izbor koji će poboljšati nastavu na mreži, a konkretno se misli na veštine koje nastavnici treba da poboljšaju da bi postali kvalitetni edukatori.

Kada je u pitanju Velika Britanija pomenuću Otvoreni Univerzitet, ujedno najstariji univeryitet na daljinu . Najveće iskustvo kada je u pitanju instrukciona televizija i televizijski kursevi ima najstariji Otvoreni univerzitet (The Open University) iz Velike Britanije. Pod sloganom ²Ovaj Univerzitet dolazi Vama² Otvoreni univerzitet je ustanovljen 1969. godine sa sedištem u Milton Kejnu. Kada su u pitanju opšti podaci treba reći da se od osnivanja do danas na ovom univerzitetu se obrazovalo preko dva miliona studenata. Trenutni broj studenata od kojih je 70% u stalnom radnom odnosu je oko 190000. Stalno zaposlenih je 1100. Gostujućih profesora i saradnika 7300. Broj centara za studiranje je 332 plus 13 regionalnih centara. Budžet otvorenog univerziteta je 75 miliona eura.

Međunarodni Savet za otvoreno učenje i obrazovanje na daljinu – ICDE (eng. International Council for Open and Distance Education)
Cilj Međunarodnog Saveta za otvoreno učenje i obrazovanje na daljinu (ICDE) je promovisanje učenja na daljinu u svetu; podrška razvoju obrazovnih sistema na nacionalnim, regionalnim i globalnim nivoima kao i doprinos razvoju novih metodologija i tehnologija u obrazovanju koje podstiče: permanento učenje, razvoj obrazovne strategije i politike i podsticanje internacionalne saradnje.

Obrazovni standardi u virtuelnim školama u Srbiji

Nacionalni savet za visoko obrazovanje je naviša institucija u Republici Srbiji koja je, po Zakonu o visokom obrazovanju, nadležna za obezbeđenje razvoja i unapređenje kvaliteta visokog obrazovanja.

Kada pominjem virtuelne škole u Srbiji mislim na visokoškolske ustanove, jer u državnim osnovnim i srednjim školama ovakav tip škola još uvek ne postoji iako smatram da potreba za njima postoji, naročito kada su u pitanju škole čiji učenici svakodnevno putuju i po nekoliko kilometara da bi pratili nastavu. Ovo se odnosi i na osnovne i na srednje škole. Učenici srednjih škola koji žive u manjim naseljenim mestima prinuđeni su na svakodnevno putovanje kako bi pohađali školu koju žele u većim gradskim sredinama. Ovo nije samo ogroman trošak za porodicu, već i za državu.

Otuda sam mogao samo otkriti obrazovne standarde za akreditaciju studijskih programa zasnovanih na metodama i tehnologijama obrazovanja na daljinu. Jednom rečju standarde za akreditaciju virtuelnih univerziteta u Srbiji.

Ove standarde propisuje Nacionalni savet za visoko obrazovanje i to uokviru Pravilnika o standardu i postupku za akreditaciju visokoškolskih ustanova i studijskih programa. Standard 12 posvećen je studijama na daljinu. Ako se nastavni sadržaj, podržan raspoloživim resursima, može kvalitetno usvojiti kroz studije na daljinu i ako se obezbeđuje isti nivo znanja diplomiranih studenata, ista efikasnost studiranja i isti rang (kvalitet) diplome kao i u slučaju uobičajenog načina realizacije studijskog programa, tada visokoškolska ustanova može organizovati studijski program na daljinu za svaku oblast i svako obrazovno-naučno i obrazovno-umetničko polje.

Program: sadržaj predmeta studijskog programa je savremeno koncipiran i prilagođen učenju na daljinu sa naznačenim potrebnim vremenom za konsultacije, nastavni materijal u pogledu kvaliteta, sadržaja i obima u potpunosti odgovara ciljevima obrazovanja, nastavnom planu i programima predmeta i prilagođen je za samostalno uspešno ovladavanje potrebnim znanjem,
uputstva za učenje koja obezbeđuje visokoškolska ustanova sadrži konkretne predloge i sugestije u vezi strategije učenja studenata i samostalne provere znanja.

Provera znanja se vrši kroz konsultacije, samoproveru, predispitne provere, izveštaje, ispite, koji se polaže u sedištu ustanove.

Nastavno osoblje, nastavnici su odgovorni za pisanje nastavnog materijala, testova za predispitne provere i za završni ispit, kao i za sve aktivnosti da bi se savladalo potrebno znanje. Jedan nastavnik pokriva najviše tri predmeta u semestru. Oni ili njihovi saradnici obavljaju konsultacije i to sa najviše 80 studenata po nastavniku ili saradniku u semestru.

Resursi: da bi se održavala dvosmerna komunikacija na liniji nastavnik student radi realizacije obrazovnih aktivnosti na daljinu ustanova mora obezbediti opremu i tehnologije. A tu spadaju: platforma sa softverom za smeštaj nastavnih sadržaja, različiti oblici nastave, korisnički interfejs, kvalitetna dvosmerna komunikacija, evidentiranje vremena koje student provede na proučavanju materijala i proveru i ocenjivanje studenata pomoću testova, visoku pouzdanost sistema kroz kontrolu pristupa i zaštite sadržaja; ovde se podrazumeva i pristup sopstvenoj ili drugim bibliotekama, kao i posedovanje prostora u kojem bi se obavljao završni ispit, rad administrativnog osoblja i rad na održavanju računarske platforme za učenje na daljinu.

Dopuna obrazovnih standarda u virtuelni školama u Srbiji

Malo detaljnije bih izložio dopune standarda jer su se oni tokom godina menjali i usavršavali.

Pre nego što započne sa ponudom programa na daljinu ustanova treba da prođe jednogodišnju pilot fazu tokom koje će testirati sistem administriranja i pružanja obrazovnih usluga studentima. Nakon ove pilot faze ustanova je u obavezi da izvrši evaluaciju na osnovu koje će izraditi preporuke za neophodne korekcije, plan sprovođenja korekcija kao i plan upisa novih studenata na daljinu. Ukoliko je ustanova pre donošenja ovih standarda praktikovala studije na daljinu dužna je da dostavi evaluaciju pilot faze i donete prepruke.

Visokoškolska ustanova je u obavezi da se pridržava propisa koji važe u zemljama u kojima se van granica Republike Srbije nudi obrazovanje na daljinu.

Visokoškolska ustanova je u obavezi da izradi i učini javnim dokument u kome će biti:

1) dokaz o postojanju potrebe na tržištu za programom koji se namerava nuditi na daljinu,

2) definisana pravila osiguranja kvaliteta i akademskih standarda kojih će se ustanova pridržavati pri realizaciji obrazovanja na daljinu, procene uspešnosti relizacije studijskog programa na daljinu od strane studenata kao i načine sprovođenja korektivnih mera,

3) prikazan način upravljanja procesom studija na daljinu prema komponentama: nastava, učesnici procesa, studijski programi na daljinu, administracija, infrastruktura, tehnička podrška studentima, evaluacija.

4) definisane uloge, odgovornosti, opisi poslova i zadataka svih koji su uključeni u proces izrade programa studija na daljinu, izrade materijala, realizaciju nastave, administrativne podrške, tehničke podrške i svih onih aktivnosti koje nisu iste u odnosu na aktivnosti koje se obavljaju u ustanovi,

5) identifikovani mediji i tehnologije prikladne za realizaciju studija na daljinu u odnosu na ciljeve programa koji se nudi, kao i njihova dostupnost studentima,

6) navedeni načini i vremenski period organizovane podrške (tehničke,

administrativne, nastavne) studentima na daljinu (elektronski, putem telefona, pošte, lokalnog konsultativnog centra i sl.),

7) procedure testiranja, ispitivanja i ocenjivanja,

8) procedure dostavljanja, osavremenjivanja i dorade materijala,

9) politika ustanove po pitanju vlasništva materijala, autorskih prava, dostupnosti programa javnosti i sl.

10) način saradnje sa ustanovama u inostranstvu (ukoliko je primenljivo).

Visokoškolska ustanova koja planira da nudi obrazovanje na daljinu treba da poseduje odgovarajuća finansijska sredstva tokom čitavog perioda studiranja tako da se omogući ogovarajući nivo kvaliteta studija. Visokoškolska ustanova je u obavezi da naznači kako će troškovi i prihodi biti raposređeni prema svakoj od aktivnosti u toku pripreme i realizacije programa na daljinu i kako se troškovi menjaju u odnosu na promenu broja studenata.

Program: Visokoškolska ustanova je odgovorna za sve aspekte kvaliteta studijskog programa uključujući slučajeve kada se koriste moduli ili programi koji nisu razvijeni na toj instituciji. Prilikom izrade studijskog programa na daljinu ustanova mora osigurati sklad između ciljeva i željenih obrazovnih ishoda i metodike nastave na daljinu, dostupnih materijala i načina i kriterijuma provere znanja. Stoga određeni procenat studijskog programa može biti realizovan na daljinu a drugi deo u ustanovi ili konsultacionom centru na tradicionalan način (distribuirano organizovana nastava). Kompletan nastavni program na daljinu mora biti izrađen i dostupan studentima pre upisa.

Prilikom razvoja programa mora da uzme u obzir znanje, veštine, iskustvo i socioekonomsko okruženje studenata od kojih se očekuje da studiraju na daljinu, da navede razloge zbog kojih je određeni medij i/ili tehnologija odabran za dati predmet, temu i sl., da navede tačno i nedvosmileno koja vrsta materijala za učenje i kakva vrsta podrške će biti dostupna studentima kao i kakve su obaveze studenta, da strukturira nastavne materijale na način da se studenti dodatno motivišu da savladaju gradivo, da pripremi raspored svih aktivnosti u toku studija na daljinu i osigura praćenje realizacije studijskih programa i nihovo unapređenje.

Standardi virtuelnih osnovnih i srednjih škola

Međunarodno udruženje za onlajn učenje, za učenike preko 12 godina (INACOL) je neprofitna organizacija koja olakšava saradnju, zastupanje i istraživanje za poboljšanje kvaliteta K-12 (K preko 12 godina) onlajn nastave i učenja. Zadatak ovog udruženja ogleda se u prikupljanju i širenju informacionih resursa i materijala, u istraživanju i potrebama istraživanja, razvijanju standarda onlajn učenja, u bavljenju marketingom i PR aktivnostima u cilju popularizacije onlajn učenja i među ovom populacijom učenika, u finansijskoj pomoći, u profesionalnoj obuci nastavnika i administratora, u saradnji sa drugim stručnim organizacijama. Glavna misija ovog udruženja je da obezbedi svim učenicima pristup kvalitetnom obrazovanju i mogućnostima onlajn učenja kako bi svi imali podjednake šanse za životni uspeh. Po njima onlajn učenje je moćna inovacija koja širi obrazovne mogućnosti i zbog toga podržava kvalitetne onlajn programe za sve učenike. INACOL veruje da je onlajn učenje opcija koja omogućava svakom učeniku da postigne kvalitetno obrazovanje, da reforma obrazovanja u javnom i privatnom obrazovanju treba da obuhvati onlajn učenje kao održivo sredstvo za promene, kvalitet onlajn učenja je zagarantovan jer su „isporučioci“ znanja visokokvalifikovani vaspitači i predavači, da državni i lokalni obrazovni entiteti moraju prilagoditi svoje politike u cilju promovisanja onlajn nastave i učenja a samim tim i da podržavaju istraživanje i razvoj kako bi se obezbedio uvid u najbolje prakse u oblasti onlajn učenja.

Sve navedeno ovo udruženje promoviše od svog osnivanja septembra 2003. godine, prvo u SAD-u, Kanadi i Meksiku, a kasnije, od oktobra 2008.godine, tačnije, i kao Međunarodno udruženje, šireći svoj uticaj na veliki broj svetskih zemalja.

Diskusija

Ubrzan razvoj tehnologije devedesetih godina i pad cena na tržištu informaciono-komunikacione opreme, omogućio je da se virtuelna stvarnost, nekad korišćena isključivo za vojne potrebe i u civilnom vazduhoplovstvu, danas koristi u školama, univerzitetima, laboratorijama, malim preduzećima i u kućnim uslovima. Cilj izgradnje virtuelnog okruženja, na kome rade timovi stručnjaka iz različitih oblasti i koji je izuzetno složen poduhvat, je da se korisnicima omogući doživljaj prirodnih multimodalnih formi visokog kvaliteta. Potencijali ovako generisanog okruženja, kao obrazovne tehnologije, su veliki. Korisnik virtuelne stvarnosti aktivira sve svoje kognitivne i motoričke sposobnosti stičući iskustvo, koje je od neprocenjivog značaja u procesu sticanja znanja i veština.

Da bi se pokazala povezanost između programskih, nastavnih modela, tehnologije i prakse, za efikasno onlajn učenje, neophodna su obimna istraživanja. Neophodno je da istraživači prikupe postojeće skupove podataka o tome kakve rezultate postižu učenici ili studenti iz tradicionalnih obrazovnih institucija i da ih uporede sa podacima iz virtuelnih škola. Dodatnu poteškoću istraživačima predstavlja činjenica da postoje različiti akademski standardi u svakoj državi. A samim tim se i standardi za onlaj učenje, kao što se može primetiti na primerima, razlikuju od države do države, pa čak i od škole do škole.

Imajući na umu postavljenu hipotezu ovog rada, utvrdio sam da po pitanju obrazovnih standarda naši univerziteti koji su akreditovani za onlajn učenje mogu pružiti svim zainteresovanim korisnicima adekvatno obrazovanje, ono koje se neće razlikovati od obrazovanja stečenog na tradicionalan način. Važno je voditi računa da virtuelni univerzitet ima potrebnu akreditaciju, što svaki korisnik može proveriti pre samog upisa. Međutim što se tiče upisa naših učenika u neku od inostranih virtuelnih škola ili fakulteta tu je situacija komplikovanija. U inostranim školama ima svega u ponudi: od osnovne škole na daljinu do doktorskih studija na daljinu. I naravno, mogu ih upisati i učenici i studenti iz naše zemlje, ukoliko imaju novca da plate (ne male) školarine i troškove koji idu uz to. Iz razloga neusklađenosti međusobnih standarda postavlja se pitanje da li će kada završe svoje školovanje i dobiju tamošnje diplome i sertifikate zahvaljujući njima moći da rade ovdašnje poslove, odnosno da li će im diplome biti priznatea? Tako da će dodatno sertifikovanje diploma biti dodatan trošak. U tom smislu najbolje je sačekati još izvesno vreme (koliko, ne zna se) da dođe do usaglašavanje i međusobnog priznavanja programa i obrazovnih standarda. Ukoliko imamo na umu svrhu učenja na daljinu, ovo bi trebalo da postane trend u svim obrazovnim ustanovama na daljinu u čitavom svetu.

U tom smislu razmena učenika, studenata u virtuelnim školama i na virtuelnim fakultetima u cilju bližeg povezivanja među ljudima širokih društvenih slojeva i različitih kontinenata i zemalja, a zahvaljujući onlajn učenju će postati nezaobilazni deo svakog savremenog sistema obrazovanja. Da li će zaista biti tako potvrdiće ili će osporiti neka nova proučavanja i istraživanja.

Zaključak

Ustanovljeno je da onlaj učenje u virtuelnom obrazovanju zahteva ispunjenje velikog broja standarda i uslova koja obrazovna ustanova mora zadovoljiti kako bi implentirala ovaj savremeni oblik učenja. Otuda se ovakve škole prvo javljaju u ekonomski razvijenijim društvenim sistemima. Ono što je ustanovljeno takođe je da su primeri dobre prakse iz svetskih iskustava vrlo kvalitetno sprovedeni u našem obrazovnom sistemu, za sada u visokom obrazovanju i to kroz vrlo rigorozne standarde koje ustanova mora ispuniti da bi bila akreditovana za onlajn učenje.Sve veći je broj ustanova koje su akreditovane, što znači da su ispunile ove standarde, a samim tim i sve pohvale treba uputiti nastavnom kadru koji se u vrlo kratkom roku prilagodio ovom načinu rada i uopšte osposobio za ispunjenje svih uslova da bi se studentima izašlo u susret i u smislu onlajn učenja. Zašto to nije tako i sa nastavnicima i profesorima u ostalim školama gde bi učenici sigurno jedva dočekali da se posvete učenju na daljinu.

Mišljenje je da je u osnovnim i srednjim školama problem finansijske prirode, jer su one besplatne, a učenje na daljinu je vrlo skupo, tako da bi sav trošak uvođenja ovog učenja pao na teret države i društva u celini.

Međutim, mislim da bi finansijski stručnjaci vrlo lako mogli da naprave proračune koji bi učinili onlaj učenje i otvaranje onlajn škola u Srbiji finansijski rentabilnim. Jer onoliko koliko treba uložiti u otvaranje onlajn škola sigurno se može uštedeti kroz obustavu drugih skupih aktivnosti koje su za sada neophodne za funkcionisanje tradicionalnih škola.

LITERATURA

[1] Cavanaugh, C. (2009) Virtual Schooling Standards and Best Practices for Teacher Education, Jl. of Technology and Teacher Education;

[2] Patrick, S. and Powell, A. (2009) A Summary of Research on the Effectiveness of K-12 Online Learning, International association for K-12 online learning;

[3] Uputstvo za pripremu dokumentacije za akreditaciju studijskih programa na daljinu (2009) Nacionalni savet za visoko obrazovanje.